Славистика је научни часопис из области словенских језика, књижевности и култура. Ово ауторитетно периодично издање више од две деценије објављује оригиналне радове из словенске филологије, теорије лингвистике и књижевности, историје славистике и сродних научних дисциплина, научну критику, хронику и библиографије.

Часопис је покренут 1997. године у оквиру издавачке делатности Славистичког друштва Србије, уочи педесетогодишњице оснивања Друштва.

Од 2017. године коиздавач часописа постаје Филолошки факултет Универзитета у Београду.

Часопис Славистика је угледни научни часопис у отвореном приступу који објављује оригинална научна дела слависта из целог света.

Часопис излази једном годишње од 1997. до 2017. године.

Од ХХI књиге (2017) редовно се објављују две свеске часописа годишње.

Од ХХII књиге (2018) научним и стручним чланцима у Славистици додељује се DOI број (дигитални идентификатор објекта, који се користи за јединствену идентификацују електронских докумената).

Главни уредници

Оснивач часописа и главни уредник првих петнаест бројева је др Богољуб Станковић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Шеснаести број часописа уредио је в.д. главног уредника др Петар Буњак, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, који је од седамнаестог до двадесетог броја био главни уредник Славистике. Од двадесет првог броја главни уредник је др Људмила Поповић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Уредништво часописа Славистика

Уредништво часописа се састоји од еминентних слависта из бројних словенских и несловенских земаља, што доприноси објављивању квалитетних научних текстова из свих области модерно конципираних славистичких истраживања.

Састав Уредништва:

  • др Људмила Поповић, главни уредник (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
  • др Дејан Ајдачић (Универзитет у Гдањску, Пољска)
  • др Ирина Антанасијевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
  • др Адриан Баренцен (Универзитет у Амстердаму, Холандија)
  • др Марта Бјелетић (Институт за српски језик САНУ)
  • др Петар Буњак (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
  • др Андриј Даниленко (Универзитет Пејс, Њујорк, САД)
  • др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
  • др Андреа Желе (Универзитет у Љубљани, Словенија)
  • доп. члан Анатолиј Захњитко (Национална академија наука Украјине)
  • др Јелена Иванова (Санктпетербуршки државни универзитет, Русија)
  • др Ксенија Кончаревић (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
  • др Александра Корда-Петровић (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
  • др Јаромир Линда (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
  • др Биљана Марић (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
  • др Михаел Мозер (Универзитет у Бечу, Аустрија)
  • др Руселина Ницолова (Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“, Бугарска)
  • др Мотоки Номаћи (Центар за славистичко-евроазијска истраживања, Универзитет Хокаидо, Сапоро, Јапан)
  • др Борис Норман (Белоруски државни универзитет, Минск)
  • академик Предраг Пипер (Филолошки факултет Универзитета у Београду, Српска академија наука и уметности)
  • др Иво Поспишил (Масариков универзитет, Брно, Чешка)
  • др Вучина Раичевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду)
  • др Биљана Сикимић (Балканолошки институт САНУ)
  • др Каролина Скварска (Институт за славистику Чешке академије наука, Праг)
  • др Марија Стефановић (Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду)
  • доп. члан Срето Танасић (Институт за српски језик САНУ)
  • др Бранко Тошовић (Институт за славистику, Универзитет у Грацу, Аустрија),
  • мср Срђан Петровић, секретар редакције

Категоризација часописа

Часопис Славистика је од 11. јануара 2019. године индексиран на листи ERIH PLUS (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences). У питању је реномирана база података која окупља најзначајније часописе из области друштвено-хуманистичких наука у европском научноистраживачком простору.

Часопис се налази на листи категоризованих часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Славистика је сврстана на листу Међународног комитета слависта.

Ауторска одговорност

  1. Часопис Славистика објављује оригиналне научне студије и расправе, прилоге и грађу, приказе, научну критику, хронику и библиографију о словенским језицима, књижевностима и културама.
  2. Радови који су увелико објављени или понуђени за објављивање у некој другој публикацији не могу бити прихваћени за објављивање у Славистици.
  3. Упућивањем рада часопису аутори гарантују да рукопис представља оригинално научно дело, које се ни у ком погледу не може сматрати плагијатом или аутоплагијатом, а које није нити се планира да буде објављено негде другде.
  4. Слањем рада Славистици аутори гарантују да након објављивања рукопис неће бити објављен у другој публикацији, на било ком језику, без сагласности Уредништва.
  5. Радови за које се утврди да су послати у више часописа аутоматски се одбијају и искључују из даљег разматрања.
  6. У случају да је рад изложен на научном скупу или представља део научноистарживачког пројекта, податак о томе треба навести у самом раду. То се чини у подножној напомени на дну прве странице.
  7. Прилози који се шаљу часопису ради објављивања треба да имају јасно одређену тему и прецизно образложену мотивацију метода које су у њему коришћене.
  8. Тврдње које се износе у њему морају бити теоријски потврђене и емпиријски проверене.
  9. Аутори који шаљу своје радове за објављивање у часопису Славистика у обавези су да се придржавају стандарда научне етике.
  10. Издавачи не сносе никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Правила рецензирања рукописа

  1. Сви прилози у часопису Славистика рецензирају се од стране најмање два компетентна стручњака, од којих је један обавезно спољни рецензент.
  2. Радови који не одговарају профилу или научним критеријумима часописа не подлежу рецензирању, а аутору се шаље негативан одговор.
  3. Рецензирање је анонимно у оба правца.
  4. Рок за рецензирање рада је 60 дана од дана доспећа у редакцију.
  5. Рецензент добија образац часописа Славистика за рецензују у којој је потребно пружити објективну рада, анализу његових добрих и лоших страна. Рецензент износи коментаре, примедбе и сугестије, уколико их има, препоручује рад за објављивање у изворном облику или уз унете исправке и допуне, односно не препоручује рад за објављивање у часопису Славистика.
  6. Ауторима се достављају изводи из рецензија и саопштавају даља упутства уколико је потребно унети измене и допуне.
  7. Уколико аутор није сагласан са мишљењем рецензента, коначну одлуку о објављивању рада доноси Уредништво.

Разрешавање спорних ситуација

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне доказе.

Провера изнесених навода и доказа

  1. Главни уредник ће у договору са редакцијом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
  2. Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
  3. Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.
  4. Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати ако мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.

Мањи прекршај

Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуникацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, на пример:

  1. обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
  2. писмо упозорења аутору/рецензенту који је учинио мањи прекршај.

Грубо кршење етичких стандарда

Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни уредник у сарадњи са редакцијом и, уколико је потребно, са групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће:

  1. објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
  2. слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента;
  3. повлачење објављеног рада (у електронској верзији чланка који се повлачи успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу; повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен);
  4. ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис;
  5. упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.

Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources/.

Славистика објављује резултате истраживања на свим словенским језицима, као и на енглеском језику.

Рукопис треба да буде исправан у погледу правописа, граматике и стила.

Треба обратити пажњу на следеће елементе:

а) Наслови посебних публикација (монографија, зборника. часописа, речника и сл.) који се помињу у раду штампају се курзивом на језику и писму на којем је публикација која се цитира објављена, било да је реч о оригиналу или о преводу.

б) У тексту на српском језику страна имена која се помињу у раду пишу се транскрибовано према правилима Правописа српског језика, а када се страно име први пут наведе, у загради се даје изворно писање, осим ако је име широко познато (нпр. Фердинад де Сосир) или се изворно пише као у српском (нпр. Владимир Бондарко).

в) У парентезама презиме аутора наводи се у изворном облику и писму, нпр. (Пипер 2015), (Апресян 1974), (Geeraerts 2006).

г) Цитати из дела на страном језику, у зависности од функције коју имају, могу се наводити на изворном језику или у преводу, али је потребно доследно се придржавати једног од наведених начина цитирања. Уколико су наводи дати у изворном језику, аутор у фусноти може дати њихов превод.

Елементи рада по редоследу

  1. Име и презиме аутора, установа у којој је запослен, електронска адреса. У приказима и хроникама ови подаци наводе се испод текста, с тим што се име и презиме наводе италиком.
  2. Наслов рада верзалом (назив и број пројекта у оквиру којег је настао чланак навести у подножној напомени на дну странице, везаној звездицом за наслов рада).
  3. Наслов приказа може бити библиографска одредница.
  4. Сажетак (до 10 редака) и кључне речи (до 10) на језику рада.
  5. Сажетак (до 10 редака) и кључне речи (до 10) на енглеском језику.
  6. Основни текст.
  7. Цитирана литература (за рад написан ћирилицом прво дати литературу на ћирилици по азбучном реду презимена аутора, а затим литературу на латиници по абецедном реду презимена аутора; за рад написан латиницом редослед је обрнут, библиографске јединице које нису наведене ћирилићним писмом бавезно се транслитеришу према упуствима која су наведена ниже).
  8. Резиме: име и презиме аутора, наслов рада (испод наслова написати Резиме), текст резимеа, кључне речи; уколико је рад на српском језику, резиме може бити на једном од светских језика (енглеском, немачком, руском, француском); уколико је рад на страном језику, резиме је на српском (страним ауторима Уредништво обезбеђује превод резимеа на српски језик). Резиме не би требало да прелази 10% дужине текста.
  9. Прилози (фотографије, слике, табеле, факсимили и сл.) означити бројем, а у основном тексту назначити место прилога (прилог 1, прилог 2 итд.).

Примере кључних елемента рада оформљених према Упутству можете наћи овде: http://slavistickodrustvo.org.rs/pdf_dokumenti/Slavistika/Uputstva_SR.pdf.

Обим рада и слање

Обим рада треба да обухвата до 32.000 словних места.

Радове треба слати електронски у Word формату и, уколико је неопходно, у PDF-у на адресу Уредништва: slavistikajournal@fil.bg.ac.rs.

Технички захтеви

Формат: *.doc или *.rtf.

Фонт: Times New Roman.

Величина слова основног текста, наслова рада, наслова Цитирана литература, Извори и целокупног резимеа – 12pt, величина слова подножних напомена, сажетака са кључним речима и списка цитиране литературе – 10pt.

Пасуси у основном тексту и подножним напоменама треба да буду увучени 1cm.

Интервал – 1.15.

Фонтови који не одговарају стандарду Unicode (нпр. фонетска транскрипција, црквенословенска азбука, старогрчки алфабет, симболи и сл.), морају се послати електронском поштом као посебан прилог уз рад у формату *.pdf.

Цитирање референци у тексту

  1. Упућивање на монографију у целини (Пипер 2015) или студију у целини (Плунгян 2002).
  2. Упућивање на одређену страницу или више суседних и несуседних страница (Лотман 2012: 139, 143–144), (Strada 1985: 96, 101).
  3. Упућивање на студије истог аутора из различитих година – хронолошким редом (Падучева 2006, 2008).
  4. Упућивање на студије истог аутора из исте године (Ивић 1990а, 1990б), (Храковский 2015а), (Храковский 2015б).
  5. При упућивању на студију више аутора наводи се само презиме првог уз употребу скраћенице и др./et al. (Пипер и др. 2005: 325), (Hennig et al. 2006: 7–15).
  6. Упућивање на радове два или више аутора (Lakoff 1990; Langacker 1991; Кубрякова 1991).
  7. Рукописи се цитирају према фолијацији (нпр. 2а–3б), а не према пагинацији, осим ако је рукопис пагиниран.
  8. Прилоге (фотографије, слике, табеле, факсимиле и сл.) означити бројем, а у основном тексту назначити место прилога (прилог 1, прилог 2 итд.).

Одељак са цитираном литературом и изворима

Списак цитираних радова даје се у засебном одељку насловљеном Цитирана литература.

Ако опис библиографске јединице обухвата неколико редова, сви редови осим првог увучени су удесно за два словна места (висећи параграф).

У одељцима Цитирана литература и Извори неопходно је уз референце које нису дате латиницом навести њихову латиничку транслитерацију ради што прецизнијег електронског утврђивања цитатности.

Латиничка транслитерација се наводи у угластим заградама одмах испод референце. Аутоматска транслитерација текста доступна је на следећој адреси: https://www.translitteration.com/transliteration/en/russian/ala-lc/ (дат је пример за руски језик, у падајућем менију траже се други језици, нпр. за српски језик потребно је одабрати Serbian итд.). За референце у латиничком писму није потребно наводити транслитерацију.

Литература се наводи на следећи начин:

а) књига (један аутор):

Белић, Александар. О језичкој природи и језичком развитку: лингвистичка испитивања. Књ. 1. 2. изд. Београд: Нолит, 1958.
[Belić, Aleksandar. O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku: lingvistička ispitivanja. Knj. 1. 2. izd. Beograd: Nolit, 1958]
Бондарко, Александр В. Проблемы функциональной грамматики. Полевые структуры. Санкт-Петербург: Наука, 2005.
[Bondarko, Aleksandr V. Problemy funkcionalʹnoj grammatiki. Polevye struktury. Sankt-Peterburg: Nauka, 2005]
Comrie, Bernard. Aspect. Cambridge: Cambridge University Press, 1981.

б) књига (више аутора):

Пипер, Предраг, Иван Клајн. Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска, 2015.
[Piper, Predrag, Ivan Klajn. Normativna gramatika srpskog jezika. Novi Sad: Matica srpska, 2015]
Bybee, Joan L., Revere Perkins, William Pagliuca. The evolution of grammar: Tense, aspect and modality in the languages of the world. Chicago: University of Chicago Press, 1994.

в) зборник радова:

Апресян, Юрий Д. (ред.) Теоретические проблемы русского синтаксиса: Взаимодействие грамматики и словаря. Москва: Языки славянских культур, 2010.
[Apresân, Ûrij D. (red.) Teoretičeskie problemy russkogo sintaksisa: Vzaimodejstvie grammatiki i slovarâ. Moskva: Âzyki slavânskih kulʹtur, 2010]

г) рад у часопису:

Мальчуков, Андрей Л., Виктор С. Храковский. «Наклонение во взаимодействии с другими категориями: опыт типологического обзора». Вопросы языкознания 6, 2015: 9–32.
[Malʹčukov, Andrej L., Viktor S. Hrakovskij. «Naklonenie vo vzaimodejstvii s drugimi kategoriâmi: opyt tipologičeskogo obzora». Voprosy âzykoznaniâ 6, 2015: 9–32]

д) рад у зборнику радова:

Маслов, Юрий С. «Перфектность». [В:] А. В. Бондарко (ред.) Теория функциональной грамматики: введение, аспектуальность, временная локализованность, таксис. Ленинград: Наука, 1987, 195–209.
[Maslov, Ûrij S. «Perfektnostʹ». [V:] A. V. Bondarko (red.) Teoriâ funkcionalʹnoj grammatiki: vvedenie, aspektualʹnostʹ, vremennaâ lokalizovannostʹ, taksis. Leningrad: Nauka, 1987, 195–209]
Dahl, Östen. „The relation between past time reference and counterfactuality: A new look“. [In:] A. Athanasiadou, R. Dirven (еds.) On Conditionals Again. Amsterdam: John Benjamins, 1997, 97–114.

ђ) речник:

ESJS: Etymologický slovnik jazyka staroslovĕnského (red. Eva Havlová). T. 1–. Praha: Academia, 1989–.
Пипер, Предраг, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић. Асоцијативни речник српског језика. Београд: Београдска књига, Службени лист СЦГ, Филолошки факултет, 2005.
[Piper, Predrag, Rajna Dragićević, Marija Stefanović. Asocijativni rečnik srpskog jezika. Beograd: Beogradska knjiga, Službeni list SCG, Filološki fakultet, 2005]

е) фототипско издање:

Смотрицький, Мелетій. Граматика слов´янська. Вільно, 1619. В. В. Німчук (ред.), Київ: Наукова думка, 1979.
[Smotricʹkij, Meletìj. Gramatika slov´ânsʹka. Vìlʹno, 1619. V. V. Nìmčuk (red.), Kiïv: Naukova dumka, 1979]

ж) рукописна грађа:

Митровић, Александар Љ. Писмо П. Марковићу Адамову од 30. XII, 1899: Народна библиотека Србије, Београд, сигн. Р420/I/268,1r.
[Mitrović, Aleksandar Lj. Pismo P. Markoviću Adamovu od 30. XII, 1899: Narodna biblioteka Srbije, Beograd, sign. R420/I/268,1r]

з) публикација доступна у електронском облику:

Евтюхин, Вячеслав Б. «Российская Грамматика М. В. Ломоносова», Архив петербургской русистики [независимый проект сотрудников кафедры русского языка филологического факультета СПбГУ на интернет-портале Рутения] <http://www.ruthenia.ru/apr/textes/lomonos/add02.htm> 07.05.2017.

[Evtûhin, Vâčeslav B. «Rossijskaâ Grammatika M. V. Lomonosova», Arhiv peterburgskoj rusistiki [nezavisimyj proekt sotrudnikov kafedry russkogo âzyka filologičeskogo fakulʹteta SPbGU na internet-portale Ruteniâ] <http://www.ruthenia.ru/apr/textes/lomonos/add02.htm> 07.05.2017]

Приликом навођења распона страница, како у парентезама тако и у цитираној литератури, наводи се црта, не цртица (нпр. 115–120, а не 115-120).

После одељка Цитирана литература наводе се извори под насловом Извори у засебном одељку на истим принципима библиографског описа који се примењује у одељку Цитирана литература.

Електронска адреса: slavistikajournal@fil.bg.ac.rs

Телефон: +381 11 2021618

Адреса Уредништва:

Часопис „Славистика”
Филолошки факултет
Студентски трг 3
11000 Београд, Србија