Упутства за припрему рукописа за штампу

Славистика објављује резултате истраживања на свим словенским језицима, као и на енглеском језику.

Рукопис треба да буде исправан у погледу правописа, граматике и стила.

Треба обратити пажњу на следеће елементе:

а) Наслови посебних публикација (монографија, зборника. часописа, речника и сл.) који се помињу у раду штампају се курзивом на језику и писму на којем је публикација која се цитира објављена, било да је реч о оригиналу или о преводу.

б) У тексту на српском језику страна имена која се помињу у раду пишу се транскрибовано према правилима Правописа српског језика, а када се страно име први пут наведе, у загради се даје изворно писање, осим ако је име широко познато (нпр. Фердинад де Сосир) или се изворно пише као у српском (нпр. Владимир Бондарко).

в) У парентезама презиме аутора наводи се у изворном облику и писму, нпр. (Пипер 2015), (Апресян 1974), (Geeraerts 2006).

г) Цитати из дела на страном језику, у зависности од функције коју имају, могу се наводити на изворном језику или у преводу, али је потребно доследно се придржавати једног од наведених начина цитирања. Уколико су наводи дати у изворном језику, аутор у фусноти може дати њихов превод.

Елементи рада по редоследу

  1. Име и презиме аутора, установа у којој је запослен, електронска адреса. У приказима и хроникама ови подаци наводе се испод текста, с тим што се име и презиме наводе италиком.
  2. Наслов рада верзалом (назив и број пројекта у оквиру којег је настао чланак навести у подножној напомени на дну странице, везаној звездицом за наслов рада).
  3. Наслов приказа може бити библиографска одредница.
  4. Сажетак (до 20 редака) и кључне речи (до 10) на језику рада.
  5. Сажетак (до 20 редака) и кључне речи (до 10) на енглеском језику.
  6. Основни текст.
  7. Цитирана литература (за рад написан ћирилицом прво дати литературу на ћирилици по азбучном реду презимена аутора, а затим литературу на латиници по абецедном реду презимена аутора; за рад написан латиницом редослед је обрнут, библиографске јединице које нису наведене ћирилићним писмом бавезно се транслитеришу према упуствима која су наведена ниже).
  8. Резиме: име и презиме аутора, наслов рада (испод наслова написати Резиме), текст резимеа, кључне речи; уколико је рад на српском језику, резиме може бити на једном од светских језика (енглеском, немачком, руском, француском); уколико је рад на страном језику, резиме је на српском (страним ауторима Уредништво обезбеђује превод резимеа на српски језик). Резиме не би требало да прелази 10% дужине текста.
  9. Прилози (фотографије, слике, табеле, факсимили и сл.) означити бројем, а у основном тексту назначити место прилога (прилог 1, прилог 2 итд.).

Примере кључних елемента рада оформљених према Упутству можете наћи овде: http://slavistickodrustvo.org.rs/pdf_dokumenti/Slavistika/Uputstva_SR.pdf.

Обим рада и слање

Обим рада треба да обухвата до 32.000 словних места.

Радове треба слати електронски у Word формату и, уколико је неопходно, у PDF-у на адресу Уредништва: slavistikajournal@fil.bg.ac.rs.

Технички захтеви

Формат: *.doc или *.rtf.

Фонт: Times New Roman.

Величина слова основног текста, наслова рада, наслова Цитирана литератураИзвори и целокупног резимеа – 12pt, величина слова подножних напомена, сажетака са кључним речима и списка цитиране литературе – 10pt.

Пасуси у основном тексту и подножним напоменама треба да буду увучени 1cm.

Интервал – 1.15.

Фонтови који не одговарају стандарду Unicode (нпр. фонетска транскрипција, црквенословенска азбука, старогрчки алфабет, симболи и сл.), морају се послати електронском поштом као посебан прилог уз рад у формату *.pdf.

Цитирање референци у тексту

  1. Упућивање на монографију у целини (Пипер 2015) или студију у целини (Плунгян 2002).
  2. Упућивање на одређену страницу или више суседних и несуседних страница (Лотман 2012: 139, 143–144), (Strada 1985: 96, 101).
  3. Упућивање на студије истог аутора из различитих година – хронолошким редом (Падучева 2006, 2008).
  4. Упућивање на студије истог аутора из исте године (Ивић 1990а, 1990б), (Храковский 2015а), (Храковский 2015б).
  5. При упућивању на студију више аутора наводи се само презиме првог уз употребу скраћенице и др./et al. (Пипер и др. 2005: 325), (Hennig et al. 2006: 7–15).
  6. Упућивање на радове два или више аутора (Lakoff 1990; Langacker 1991; Кубрякова 1991).
  7. Рукописи се цитирају према фолијацији (нпр. 2а–3б), а не према пагинацији, осим ако је рукопис пагиниран.
  8. Прилоге (фотографије, слике, табеле, факсимиле и сл.) означити бројем, а у основном тексту назначити место прилога (прилог 1, прилог 2 итд.).

Одељак са цитираном литературом и изворима

Списак цитираних радова даје се у засебном одељку насловљеном Цитирана литература.

У одељцима Цитирана литература и Извори неопходно је уз референце које нису дате латиницом навести њихову латиничку транслитерацију ради што прецизнијег електронског утврђивања цитатности.

Латиничка транслитерација се наводи у угластим заградама одмах испод референце. Аутоматска транслитерација текста доступна је на следећој адреси: https://www.translitteration.com/transliteration/en/russian/ala-lc/ (дат је пример за руски језик, у падајућем менију траже се други језици, нпр. за српски језик потребно је одабрати Serbian итд.). За референце у латиничком писму није потребно наводити транслитерацију.

Литература се наводи на следећи начин:

а) књига (један аутор):

Белић, Александар. О језичкој природи и језичком развитку: лингвистичка испитивања. Књ. 1. 2. изд. Београд: Нолит, 1958.
[Belić, Aleksandar. O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku: lingvistička ispitivanja. Knj. 1. 2. izd. Beograd: Nolit, 1958]
Бондарко, Александр В. Проблемы функциональной грамматики. Полевые структуры. Санкт-Петербург: Наука, 2005.
[Bondarko, Aleksandr V. Problemy funkcionalʹnoj grammatiki. Polevye struktury. Sankt-Peterburg: Nauka, 2005]
Comrie, Bernard. Aspect. Cambridge: Cambridge University Press, 1981.

б) књига (више аутора):

Пипер, Предраг, Иван Клајн. Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска, 2015.
[Piper, Predrag, Ivan Klajn. Normativna gramatika srpskog jezika. Novi Sad: Matica srpska, 2015]
Bybee, Joan L., Revere Perkins, William Pagliuca. The evolution of grammar: Tense, aspect and modality in the languages of the world. Chicago: University of Chicago Press, 1994.

в) зборник радова:

Апресян, Юрий Д. (ред.) Теоретические проблемы русского синтаксиса: Взаимодействие грамматики и словаря. Москва: Языки славянских культур, 2010.
[Apresân, Ûrij D. (red.) Teoretičeskie problemy russkogo sintaksisa: Vzaimodejstvie grammatiki i slovarâ. Moskva: Âzyki slavânskih kulʹtur, 2010]

г) рад у часопису:

Мальчуков, Андрей Л., Виктор С. Храковский. «Наклонение во взаимодействии с другими категориями: опыт типологического обзора». Вопросы языкознания 6, 2015: 9–32.
[Malʹčukov, Andrej L., Viktor S. Hrakovskij. «Naklonenie vo vzaimodejstvii s drugimi kategoriâmi: opyt tipologičeskogo obzora». Voprosy âzykoznaniâ 6, 2015: 9–32]

д) рад у зборнику радова:

Маслов, Юрий С. «Перфектность». [В:] А. В. Бондарко (ред.) Теория функциональной грамматики: введение, аспектуальность, временная локализованность, таксис. Ленинград: Наука, 1987, 195–209.
[Maslov, Ûrij S. «Perfektnostʹ». [V:] A. V. Bondarko (red.) Teoriâ funkcionalʹnoj grammatiki: vvedenie, aspektualʹnostʹ, vremennaâ lokalizovannostʹ, taksis. Leningrad: Nauka, 1987, 195–209]
Dahl, Östen. „The relation between past time reference and counterfactuality: A new look“. [In:] A. Athanasiadou, R. Dirven (еds.) On Conditionals Again. Amsterdam: John Benjamins, 1997, 97–114.

ђ) речник:

ESJS: Etymologický slovnik jazyka staroslovĕnského (red. Eva Havlová). T. 1–. Praha: Academia, 1989–.
Пипер, Предраг, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић. Асоцијативни речник српског језика. Београд: Београдска књига, Службени лист СЦГ, Филолошки факултет, 2005.
[Piper, Predrag, Rajna Dragićević, Marija Stefanović. Asocijativni rečnik srpskog jezika. Beograd: Beogradska knjiga, Službeni list SCG, Filološki fakultet, 2005]

е) фототипско издање:

Смотрицький, Мелетій. Граматика слов´янська. Вільно, 1619. В. В. Німчук (ред.), Київ: Наукова думка, 1979.
[Smotricʹkij, Meletìj. Gramatika slov´ânsʹka. Vìlʹno, 1619. V. V. Nìmčuk (red.), Kiïv: Naukova dumka, 1979]

ж) рукописна грађа:

Митровић, Александар Љ. Писмо П. Марковићу Адамову од 30. XII, 1899: Народна библиотека Србије, Београд, сигн. Р420/I/268,1r.
[Mitrović, Aleksandar Lj. Pismo P. Markoviću Adamovu od 30. XII, 1899: Narodna biblioteka Srbije, Beograd, sign. R420/I/268,1r]

з) публикација доступна у електронском облику:

Евтюхин, Вячеслав Б. «Российская Грамматика М. В. Ломоносова», Архив петербургской русистики [независимый проект сотрудников кафедры русского языка филологического факультета СПбГУ на интернет-портале Рутения] <http://www.ruthenia.ru/apr/textes/lomonos/add02.htm> 07.05.2017.

[Evtûhin, Vâčeslav B. «Rossijskaâ Grammatika M. V. Lomonosova», Arhiv peterburgskoj rusistiki [nezavisimyj proekt sotrudnikov kafedry russkogo âzyka filologičeskogo fakulʹteta SPbGU na internet-portale Ruteniâ] <http://www.ruthenia.ru/apr/textes/lomonos/add02.htm> 07.05.2017]

Приликом навођења распона страница, како у парентезама тако и у цитираној литератури, наводи се црта, не цртица (нпр. 115–120, а не 115-120).

После одељка Цитирана литература наводе се извори под насловом Извори у засебном одељку на истим принципима библиографског описа који се примењује у одељку Цитирана литература.